Termin koji mi u našem jeziku koristimo za prezbiopiju je staračka dalekovidost, a to je termin koji nije baš sretno izabran. Pod prezbiopijom podrazumjevamo slabost akomodacije oka na blizinu, a koja je vezana uz određenu životnu dob. Akomodacija kod osoba koje nemaju refrakcionu grešku obično počne između 44 i 46 godine života a karakteriše se nemogućnošću čitanja sitnih slova na normalnom rastojanju, nego se tekst mora odmicati od očiju. Ovo je posebno izraženo u uslovima smanjenog svjetla, u rano jutro, ili kod umora. Većina ljudi se osjećaju pospanim kad čitaju bez naočala. Ova pojava se pogoršava negdje do 55 godine života, kada se obično ustabili. Prezbiopija se prije ispoljava kod osoba koje su i ranije bile dalekovidne, ali su snagom akomodacije savlađivali tu svoju dalekovidnost.
Korekcija prezbiopije se vrši naočalima sa plus staklima. Pri tome ima nekoliko načina korekcije.
- Naočale za čitanje imaju stakla normalne veličine i služe samo za čitanje, pri gledanju udaljenih predmeta slika je mutna.
- Polunaočale, imaju stakla polovine normalne veličine, tako da pogled u daljinu nije ometen dioptrijom stakala naočala.
- Bifokalne i trifokalne naočale su sastavljene od dva ili tri dijela različite dioptrijske jačine koji su vidljivo stepeničasto razdvojena i služe za gledanje različito udaljenih predmeta, kako onih blizu, tako i onih dalekih, odnosno i onih na srednjoj daljini ( trifokalne)
- Multifokalne naočale su izbrušene tako da imaju nekoliko različitih dioptrijskih jačina koje postepeno prelaze jedna u drugu i bez vidljivih prelaza na staklu. Tako se dobije oštra slika predmeta u svim pravcima pogleda. Za ovu vrstu naočala često je potrebno navikavanje, i bolje je uzimati okvire sa dovoljno velikim otvorima za stakla.
Nema komentara:
Objavi komentar